Ovih dana sam uspela da savladam bol,
Bol zbog tvoje neiskrene duše prepune taštine,
Zbog olako ispričanih priča o pripadanju tebi,
Bol zbog uzaludnog iščekivanja i nadanja.
Sahranivši ga, nestao je deo mene zauvek.
Sada se osećam slobodno i čisto.
Možda je zapravo i trebalo da se desi,
Da me prodrma i opomene.
Jer život ide,
Surovo ostavlja iza sebe vreme,
Ono koje nisam posvetila svojoj duši.
Setila sam se u nekom svom bunilu
Da moram voleti sebe.
Нема коментара:
Постави коментар